Хемикалије у свакодневном животу

Хемикалије су постале саставни део свакодневног живота савременог човека. Производи са којима се сусрећемо у свакодневном животу садрже различите супстанце, оне које су хемијски синтетисане, као и супстанце природног порекла које су у великој мери допринеле развоју привреде и савременог начина живота. Међутим, неке од њих могу да доведу до штетних ефеката по здравље људи и животну средину и стога представљају ризик ако дође до излагања, нарочито ако се хемикалијама и производима који их садрже рукује на неадекватан начин.

Хемикалија може бити супстанца, као што је ацетон, или смеша која се састоји из две или више супстанци, као што је детергент или бензин. Примери хемикалија које користимо у свакодневном животу су различита средства за чишћење и прање, лепак, боје за фарбање и кречење, антифризи, уља и сл.

Материјали који су произведени од хемијски синтетисаних супстанци или помоћу њих, све се више замењују природним материјалима, као што су дрво, метал и кожа. Међутим, и производи од природних материјала могу бити третирани супстанцама које их чине отпорним на горење, водоотпорним или им дају друге специфичне особине. Што је већа понуда и потражња за различитим производима на тржишту, то је већи број хемикалија које се користе у њиховој производњи.

Међународна трговина хемикалијама утростручила се од 1970. године, а количина годишње произведених хемикалија повећана је током друге половине 20. века са око 7 милиона тона годишње на око 400 милиона тона годишње, односно чак 57 пута. Према подацима Европске агенције за хемикалије (ECHA), у ЕУ користи се преко 120.000 супстанци.

Ризици по здравље људи и животну средину

Неке супстанце се не разграђују, већ се акумулирају у телима људи и животиња. Научници су детектовали преко 300 супстанци у узорцима људске крви и мајчином млеку, од којих неке могу ометати рад хормонског или нервног система.

Деца и адолесценти осетљивији су на хемикалије него одрасле особе због тога што су њихова тела, укључујући мозак, хормонски и имуни систем, још увек у развоју. Излагање хемикалијама током детињства може довести до дуготрајних последица по здравље.

Опасне хемикалије могу имати акутне ефекте, што значи да у контакту са њима може доћи до готово тренутних оштећења као што су нпр. опекотине коже, а такође могу довести и до акутних ефеката по водену животну средину. Додатно, неке супстанце садржане у производима не узрокују акутне ефекте, али могу да се, током дуготрајног излагања, акумулирају у организму људи и животиња, као и у животној средини, те доводе до хроничних ефеката који нису тренутно уочљиви али могу бити веома тешки и дуготрајни. Велики број производа које континуирано купујемо, користимо и одбацујемо доводи до генерисања велике количине отпада, из којег могу да цуре опасне супстанце и доспевају у земљиште, седименте и водотокове. Одатле се уносе у биљке и водене организме, а даље кроз ланац исхране могу да доспеју и у људски организам. На тај начин могуће је и секундарно излагање овим супстанцама.

Законске обавезе компанија

Компаније које производе, увозе или дистрибуирају хемикалије и производе које их садрже у обавези су да пруже све информације потребне за безбедно руковање. Да би се правилно примениле одредбе прописа о хемикалијама, између осталог, компаније морају имати и посебно обучене кадрове са довољно знања о својствима хемикалија и са њима повезаним опасностима, као и о мерама за смањење ризика. Ове одредбе имају за циљ да обезбеде да се опасним хемикалијама управља на начин који води ка смањењу ризика и минимизацији штетних ефеката по здравље људи и животну средину и осигура примена превентивних мера. Управо у циљу обезбеђивања адекватне информисаности корисника хемикалија о њиховим опасним својствима, веома велика пажња у прописима посвећена је класификацији и обележавању хемикалија на етикети.

Додатне информације можете пронаћи и на сајту Европске агенције за хемикалије (ECHA).

2017-01-13T21:11:04+00:00