Hemikalije u svakodnevnom životu

Hemikalije su postale sastavni deo svakodnevnog života savremenog čoveka. Proizvodi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu sadrže različite supstance, one koje su hemijski sintetisane, kao i supstance prirodnog porekla koje su u velikoj meri doprinele razvoju privrede i savremenog načina života. Međutim, neke od njih mogu da dovedu do štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu i stoga predstavljaju rizik ako dođe do izlaganja, naročito ako se hemikalijama i proizvodima koji ih sadrže rukuje na neadekvatan način.

Hemikalija može biti supstanca, kao što je aceton, ili smeša koja se sastoji iz dve ili više supstanci, kao što je detergent ili benzin. Primeri hemikalija koje koristimo u svakodnevnom životu su različita sredstva za čišćenje i pranje, lepak, boje za farbanje i krečenje, antifrizi, ulja i sl.

Materijali koji su proizvedeni od hemijski sintetisanih supstanci ili pomoću njih, sve se više zamenjuju prirodnim materijalima, kao što su drvo, metal i koža. Međutim, i proizvodi od prirodnih materijala mogu biti tretirani supstancama koje ih čine otpornim na gorenje, vodootpornim ili im daju druge specifične osobine. Što je veća ponuda i potražnja za različitim proizvodima na tržištu, to je veći broj hemikalija koje se koriste u njihovoj proizvodnji.

Međunarodna trgovina hemikalijama utrostručila se od 1970. godine, a količina godišnje proizvedenih hemikalija povećana je tokom druge polovine 20. veka sa oko 7 miliona tona godišnje na oko 400 miliona tona godišnje, odnosno čak 57 puta. Prema podacima Evropske agencije za hemikalije (ECHA), u EU koristi se preko 120.000 supstanci.

Rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu

Neke supstance se ne razgrađuju, već se akumuliraju u telima ljudi i životinja. Naučnici su detektovali preko 300 supstanci u uzorcima ljudske krvi i majčinom mleku, od kojih neke mogu ometati rad hormonskog ili nervnog sistema.

Deca i adolescenti osetljiviji su na hemikalije nego odrasle osobe zbog toga što su njihova tela, uključujući mozak, hormonski i imuni sistem, još uvek u razvoju. Izlaganje hemikalijama tokom detinjstva može dovesti do dugotrajnih posledica po zdravlje.

Opasne hemikalije mogu imati akutne efekte, što znači da u kontaktu sa njima može doći do gotovo trenutnih oštećenja kao što su npr. opekotine kože, a takođe mogu dovesti i do akutnih efekata po vodenu životnu sredinu. Dodatno, neke supstance sadržane u proizvodima ne uzrokuju akutne efekte, ali mogu da se, tokom dugotrajnog izlaganja, akumuliraju u organizmu ljudi i životinja, kao i u životnoj sredini, te dovode do hroničnih efekata koji nisu trenutno uočljivi ali mogu biti veoma teški i dugotrajni. Veliki broj proizvoda koje kontinuirano kupujemo, koristimo i odbacujemo dovodi do generisanja velike količine otpada, iz kojeg mogu da cure opasne supstance i dospevaju u zemljište, sedimente i vodotokove. Odatle se unose u biljke i vodene organizme, a dalje kroz lanac ishrane mogu da dospeju i u ljudski organizam. Na taj način moguće je i sekundarno izlaganje ovim supstancama.

Zakonske obaveze kompanija

Kompanije koje proizvode, uvoze ili distribuiraju hemikalije i proizvode koje ih sadrže u obavezi su da pruže sve informacije potrebne za bezbedno rukovanje. Da bi se pravilno primenile odredbe propisa o hemikalijama, između ostalog, kompanije moraju imati i posebno obučene kadrove sa dovoljno znanja o svojstvima hemikalija i sa njima povezanim opasnostima, kao i o merama za smanjenje rizika. Ove odredbe imaju za cilj da obezbede da se opasnim hemikalijama upravlja na način koji vodi ka smanjenju rizika i minimizaciji štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu i osigura primena preventivnih mera. Upravo u cilju obezbeđivanja adekvatne informisanosti korisnika hemikalija o njihovim opasnim svojstvima, veoma velika pažnja u propisima posvećena je klasifikaciji i obeležavanju hemikalija na etiketi.

Dodatne informacije možete pronaći i na sajtu Evropske agencije za hemikalije (ECHA).

2017-01-13T21:11:35+00:00